Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Finansijske institucije i tržište kapitala". Rad ima 19 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

Sadržaj :

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3

1.Finansijske institucije kao firme i posrednici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4

2.Kreiranje aktive i pasive finansijskih institucija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

3.Vrste finansijskih institucija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6

4.Bankasko poslovanje i upravljanje finansijskim institucijama . . . . . . . . . . 9

5.Rizici sa kojima se suočavaju finansijske institucije . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10

6.Tržište kapitala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

7.Oblici korišćenja kapitala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12

8.Učesnici na tržištu kapitala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

9.Uloga države na tržištu kapitala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14

10.Berze i berzansko poslovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .15

10.1.Najznaćajnije svetske berze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16

10.2.Beogradske berze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17

Zaključak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18

Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19

UVOD

Finansijski sistem kao jedan od najvažnijih segmenata ekonomskog sistema , može da se definiše kao skup institucija i instrumenata preko kojih se vrši prikupljanje ,koncentracija , transformacija i alokacija finansijskih resursa .

Pod finansijskim institucijama podrazumevamo posrednike u prenosu sredstava između finansijski suficitarnih i finansijski deficitarnih transaktora.

FINANSIJSKE KOMPANIJE

ŠTEDIONICE

BANKE

INVESTICIONE BANKE

DILERSKO-BROKERSKE KUĆE

INVESTICIONI FONDOVI

PENZIONI FONDOVI

OSIGURAVAJUĆE KOMPANIJE

NEDEPOZITNE

DEPOZITNE

FINANSIJSKE

INSTITUCIJE

BERZANSKE FIRME

INSTITUCIONALNI INVESTITORI

KREDITNE INSTITUCIJE

1. FINANSIJSKE INSTITUCIJE KAO FIRME I POSREDNICI

Finansijske institucije kao posrednici . One posreduju između dve strane ,pri čemu jednu stranu čine zajmodavci(štediše-SSUs) ,a drugu zajmoprimci (potrošači-DSUs).Razlikujemo tri načina na kojise novac prenosi na firme:

direktni transferi – štediše mogu direktno kupiti akcije ili obveznice tako što novac konvertuju u HOV firme .

indirektni transferi (kroz firmu za bankarske investicije)-firme za investicije imaju za ulogu da spoje štediše i firme . One najpre kupuju HOV firme a onda ih prodaju štedišama .

indirektni transferi (kroz finansijskog posrednika)-finansijsko posredništvo je proces u kome se štedni ulozi pojedinaca akumuliraju u finansijske institucije I naizmenično pozajmljuju ili investiraju.

DIREKTNI TRANSFERI

FIRME ILI INVESTICIONE JEDINICE-DSUs

...

 

--------------------------------OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.----------------------------------------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]